Težnja ka većoj efikasnosti i produktivnosti u svim životnim segmentima, iznedrila je brojne tehnike upravljanja vremenom zarad postizanja vrhunskih rezultata.
Jedna od njih je i Paretov princip 80/20, čija nam primena pokazuje kako možemo uštedeti vreme obavljajući poslove, a da pritom postignemo sasvim zadovoljavajuće rezultate. Suštinski, princip 80/20 govori kako da sa što manje postignemo što više.
Šta je Paretov princip?
Italijanski inženjer, ekonomista i sociolog, Vilfred Pareto, je u jednoj zanimljivoj studiji došao do otkrića da 20% porodica u Italiji poseduje oko 80% kapitala u ovoj zemlji. Ova jednačina je danas poznata pod nazivom Paretov princip ili Paretovo načelo, a njena primena je osim u ekonomiji, moguća u gotovo svakom životnom segmentu.
Tako na primer 20% vozača u saobraćaju napravo 80% prekršaja, 20% kupaca generiše 80% prihoda, 20% kvarova donosi 80% troškova, 20% reči čine 80% teksta, 20% oblaka donosi 80% kiše i tako dalje. Generalno, Paretov princip nam govori da 80% rezultata ili posledica, proizilazi iz svega 20% uzroka ili inputa.
Paretov princip se u naučnim krugovima smatra statističkim pravilom koje uvek samo sebe dokazuje kroz brojne primere u praksi. Naravno, navedenu srazmeru ne treba posmatrati bukvalno, jer ona nije strogo definisana. U nekim slučajevima ona može biti 70/30 ili 90/10, ali je veoma važno shvatiti koncept prema kojem je sa manje uloženog truda ipak moguće postići značajne rezultate.
Primena Paretovog principa
Ukoliko primenjujemo Paretov princip u svakodnevnom životu, to znači da 80% onoga što želimo dolazi iz 20% onoga što radimo, odnosno da je 20% aktivnosti odgovorno za 80% rezultata. Ovo je zapravo možda i jedina teorija koja nam pokazuje kako možemo postići više radeći manje, nasuprot savremenim teorijama prema kojima je za velike rezultate potrebno isto toliko uloženog rada i truda.
Osnovna svrha primene Paretovog principa se odnosi na to da je bespotrebno trošiti jednaku količinu vremena i energije na svaki zadatak ili obavezu koja se nalazi pred nama, već da sa pravilnim postavljanjem prioriteta i fokusom na važnije stvari možemo postići daleko više. Naime, imajući u vidu da 20% naših dnevnih obaveza vredi koliko i 80% ostalih, veoma je važno da eliminišemo neefikasan pristup prema kojem ćemo jednaku pažnju posvetiti svim zadacima, već da svoj rad i energiju usmerimo ka zaista važnim stavkama na listi dnevnih obaveza.
Ukoliko Paretov princip primenimo na učenje ili pripremanje važnog ispita, umesto odugovlačenja sa 20% najvažnijih lekcija koje će nam pomoći da u potpunosti razumemo čitav predmet, najviše pažnje moramo posvetiti upravo njima, jer će to skratiti proces učenja. Znajući i razumevajući osnovu gradiva, ostalih 80% lekcija ćemo savladati daleko brže i efikasnije.
Isti učinak se postiže i na pripremi projekata, svakodnevnim radnim zadacima i obavezama ili kućnim poslovima. Promenom fokusa sa 80% manje bitnih na 20% ključnih stavki, zaposleni na kraju dana postižu daleko više.
Ukoliko spadate u onu grupu ljudi koja po čitav dan obavlja svoja radna zaduženja, a na kraju dana ima utisak da gotovo ništa nije završeno, možda je vreme da počnete sa primenom ovog principa, jer će vam pomoći u pravilnoj organizaciji vremena i prepoznavanju prioriteta u poslu.
Vodeći se Paretovim principom, osim postizanja sjajnih rezultata u poslu ili učenju, efikasnije postižete bilo koji postavljen cilj. Jedino što je potrebno jeste da pronađete onih 20% ključnih radnji, zadataka ili ljudi, koji su zaslužni za postizanje 80% rezultata i svu svoju energiju trošiti isključivo na njih, sve do realizacije. Nakon toga, potrebno je uložiti i dodatni napor, kako bi se kompletiralo preostalih 20% i maksimizirala efikasnost. Nemojte se zadovoljavati sa 80% odrađenog posla, već se potrudite da odradite i onih 20% koji su neophodni za stoprocentni dnevni učinak!
Ovaj jednostavni princip koji se ogleda u srazmeri 80/20 nas uči da pravilno raspolažemo vremenom, brže realizujemo ciljeve, ostvarujemo sjajne rezultate i na kraju budemo srećniji i zadovoljniji sobom. Jer, fokus na suštinski najvažnije stvari, ne stvara prazan hod i stajanje u mestu, već čini da konstantno napredujemo.